Најранији записи о малим богињама датирају још из 7. века где је први опис болести дао персијски лекар Разес у 10.веку, као болест „много страшнија од вариоле“. Током 1954.године Ендерс и Пеебелс су изоловали вирус.
Морбили су акутно, изузетно контагиозно вирусно обољење, праћено наглом фебрилношћу, коњуктивитисом, коризом (кијавица), кашљем и Копликовим мрљама. Од трећег до седмог дана долази до појаве карактеристичне мрљасте оспе која се најпре јавља на лицу, генерализује се, траје 4-7 дана и понекад завршава перутањем коже. Обољење је много теже код новорођенчета и одраслих него код мале деце.
Вирус се преноси путем ваздуха, капљицама које се избацују кијањем и кашљањем оболелих или у директном контакту са назалним секретом или секретом ждрела. Морбили су једна од најконтагиознијих болести (уласком једног случаја морбила у неимунизовану популацију долази до инфицирања 17-20 особа). Особе оболеле од морбила најзаразније су 2-4 дана пре избијања оспе и до 4 дана након избијања оспе. Код ове болести региструје се сезонско јављање и то у периоду касне зиме и пролећа. Човек је једини природни резервоар вируса.
Инкубациони период (од изложености вирусу до појаве температуре) просечно је 10-12 дана. Осетљиви су сви који нису преболели, или нису успешно имунизовани. Стечени имунитет је доживотан. Деца мајки које су преболеле морбиле имуна су током првих 6-9 месеци, зависи од нивоа мајчиних антитела у време трудноће и брзине распадања антитела.
У нашој земљи је вакцина против морбила (моновакцина) уведена 1971.године, ММ (двовалентна, морбили/мумпс) 1981.године, а комбинована ММР (морбили, мумпс, рубела) 1991.године, али због прекида у снабдевању њена континуирана примена почела је 1994.године.
Имунизација ММР вакцином је обавезна у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник РС 15/16, 68/2020 и 136/2020) за боравак деце у предшколским и школским установама, као и у установама за смештај деце без родитељског старања. Неопходно је да дете буде комплетно вакцинисано свим предвиђеним вакцинама према узрасту, осим у случају постојања привремене или трајне контраиндикације, коју утврђује доктор медицине односно Стручни тим за контраиндикације.
Применом живе атенуисане вакцине, остварује се заштитни ниво антитела у 85% деце која су вакцинисана након навршених 9 месеци, у 95% код деце са навршених 12 месеци, па чак и 98% код деце вакцинисане са 15 месеци и касније. Серолошке студије показују да се код 99% особа које су примиле 2 дозе вакцине у узрасту након навршених 12 месеци живота развио адекватан имунолошки одговор. Вакцине индукују дуготрајан имунитет.
Прва доза вакцине даје се са навршених 12 месеци, а другу дозу треба дати пред полазак у школу са 6 година како стоји у Правилнику о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести.
Обухват вакцинисаних треба да буде преко 95% да би колективни имунитет био висок и тако се смањује могућност продирања вируса у исти и оболевање.
Морбили су један од водећих узрока смртности деце у свету. Према подацима СЗО, морбили су водећи узрок смртности на глобалном светском нивоу који је у првој деценији 21. века, већим делом спречен вакцинацијом деце у детињству.
Мале богиње (Мorbilli) доводе до пада имунитета који може да траје неколико недеља и то је разлог повећане осетљивости на друге инфекције, а посебно на инфекције које узрокује Стрептокок (Streptococcus pneumoniae). Компликације се јављају у око 30% пријављених случајева, а чине их инфекције средњег уха, дијареје, пнеумоније, слепило и постинфективни енцефалитис (1 на 1000 случајева), као и субакутни склерозирајући паненцефалитис (1 на 100.000 случајева). Компликације су са тежом клиничком сликом код млађих од 5 и старијих од 20 година.
Ризик од развоја компликација након инфекције вирусом морбила је за одређене ентитете неколико десетина пута већи него након примања вакцине.
Родитељи малишана који не желе да заштите своје дете од малих богиња су и сами вакцинисани од исте.
РАЗМИСЛИТЕ ЈОШ ЈЕДНОМ И ВЕРУЈТЕ СВОМ ПЕДИЈАТРУ!
др Драгана Радојичић
помоћник директора за послове јавног здравља из облати епидемиологије и микробиологије
