Broj obolelih od malih boginja u Srbiji dostigao je trocifrenu brojku. Ukupan broj zaraženih morbilama u našoj zemlji trenutno iznosi 109, a u poslednjih sedam dana registrovano je 10 novoobolelih. Međutim, ne treba zaboraviti da je u našoj zemlji, za manje od šest meseci ove godine već zabeleženo duplo više slučajeva malih boginja nego u celoj 2023. godini!
Међу оболелима од малих богиња је 21 дете млађе од шест година, од којих је 18 било невакцинисано, 17 невакцинисаних особа узраста од 6 до 25 година, шест потпуно вакцинисаних особа узраста од 14 до 28 година, као и 25 особа старијих од 35 година непознатог вакциналног статуса.
Ипак, кључно питање је ко је најугроженији уколико дође до епидемије, што је сада већ прилично извесно, с обзиром на то да такву ситуацију већ имамо у окружењу – Румунији и Босни и Херцеговини, а да нам је обухват вакцинацијом испод минималних 95 одсто? Подсетимо, епидемија морбила у Београду, као и локалне и многим другим градовима, већ увелико су пријављене.
1. Невакцинисане бебе
Како су раније за „Блиц“ објаснили епидемиолози најугроженија су мала деца, бебе које још нису стасале за вакцину, а коју треба да приме у другој години живота, односно са навршених 12 месеци.
Бебе до прве вакцине чувају једино пасивно пренета антитела од мајке и то око пола године, некад то потраје до девет месеци, али након годину дана сигурно више немају имунитет. Због тога се прва доза даје већ са 12 месеци.
Једино у случају да се у некој земљи прогласи епидемија, вакцина може да се да већ са навршених девет месеци од рођења. То се назива ванредна превремена вакцинација.
2. Сви који из медицинских разлога не могу да приме ММР вакцину
Од морбила међу најугроженијима су и сви који из здравствених разлога не могу да приме вакцину. Вакцина се не даје у следећим случајевима:
тешка алергијска реакција на претходно примљену дозу
стање нарушеног имунитета, односно, тешко имуно-компромитујуће стање
ако неко прима високе дозе кортикостероида дуже од 14 дана, за време трајања те терапије не може да прими ММР вакцину
ако неко има малигну болест
ако неко прима хемиотерапију (након три месеца од хемиотерапије може да прими вакцину)
у случају дуготрајне имуносуперсивне терапије
деци која су рођена ХИВ позитивна, али искључиво која су тешко имуно компромитована, јер сама ХИВ позитивност није контраиндикација ако је болест под контролом
– То су веома ретке ситуације у пракси и углавном су привремене контраиндикације зато што дете има привремено неко обољење. Углавном ако неко има повишену температуру и акутну болест неће примити ниједну вакцину док не буде афербилан и док та болест не прође – објашњава епидемиолог др Небојша Бохуцки.
Управо због горе наведених група сви остали треба да приме ММР вакцину, јер је то довољно да се створи колективни имунитет, којим ће и те угрожене група да буду заштићене.
3. Непотпуно вакцинисане генерације рођене од 1970. до 1984. године
Имунизација против морбила у Србији је почела 1971. године, а ревакцинација 1996. године.
То значи да је, пошто је ревакцина била у 12. години живота, генерација рођена између 1970. до генерације 1984. вакцинисана једном дозом, због чега су они сада у сада већем ризику да оболе.
То су дакле сви они који сада имају између 40 и 54 година!
– Особе рођене од 1970. до 1984. године, уколико би сада оболеле, врло вероватно би добиле упалу плућа – каже др Бохуцки и додаје да ко је примио једну дозу вакцине он је 95 одсто заштићен, а са две дозе особа има око 99 одсто заштиту.
– Код ове генерације осим упале плућа као најчешће компликације, услед обољевања од малих богиња може да дође и до тешке дијареје, запаљења средњег уха и запаљења мозга, услед чега може да наступи и смрт – упозорава др Бохуцки.
Да ли ова генерација сада треба да се вакцинише?
Обавезна вакцинација ММР вакцина прима се у другој години, и пред полазак у школу, а епидемија је многе натерала на питање да ли могу и старије особе да је приме, од 35, 40, 45 година…
– Законом је тачно регулисано ко кад може да прими вакцину. Вакцинација тих категорија, у том узрасту није предвиђена, осим ако се не ради о особама које су здравствени радници, који су у највишем у ризику. Имамо и вакцинацију путника у међународном саобраћају које се ради у Институту за јавно здравље Србије ” Др Милан Јовановић Батут”, у којем се може примити вакцина на лични захтев – објаснила је за “Блиц” примаријус др Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду.
Према њеним речима, последња генерација која није вакцинисана ММР вакцином је рођена 1971. године.
4. Старије особе
Међу најугроженијима су и старије особе, које су иначе слабијег здравственог стања, односно често имају и хроничне болести.
Овде је проблем што многи од наших бака и дека не знају да ли су вакцинисани, нити могу да буду сигурни да су мале богиње прележали, а немају кога тако нешто да питају. Код њих такође може да дође до најтежих компликација, као и смрти, на жалост.
– Изгубили смо имунитет, који би требало да буде преко 95 одсто. Имунитет је важан, јер штити оне мале пацијенте који из оправданих разлога не могу да приме вакцину. Поготово су угрожене старе особе, баке, деке, који заправо и не знају да ли су прележали морбиле, немају кога да питају. Ако њих ухвати та инфекција, то можда буде опасно и наравно бебе, код којих је свака инфекција изузетно опасна – рекао је недавно др Саша Милићевић, педијатар.
Како да сазнате да ли сте вакцинисани
Да ли сте примили две дозе или једну можете проверити у свом здравственом картону. По закону, здравствени картони грађана Србије се чувају 90 година и слободан увид имате са навршеном 15. годином. До тада, захтев да погледа здравствени картон свог детета може тражити родитељ, старатељ или на захтев суда.
Како поручује др Славица Марис, најпоузданији начин да то проверите да ли сте прележали или примили вакцину против малих богиња јесте да урадите тест на антитела, прецизније, односно серологију ИгГ антитела на морбиле, а што је могуће урадити у заводима за јавно здравље.
– Већина од нас не зна свој вакцинални статус по питању морбила. То је, углавном, случај са одраслим особама, па је најлакше, ако не могу да дођу до својих вакциналних картона у надлежним домовима здравља да ураде серолошке анализе, односно проверу титра ИгГ антитела, које ће им показати да ли имају заштиту или не. Овом приликом ја апелујем на здравствене раднике да уколико је тај ниво антитела код њих незадовољавајући, обавезно што пре започну са вакцинацијом – казала је др Марис за “Блиц”.
Симптоми малих богиња (морбила)
После инкубације (период од момента уласка вируса малих богиња у организам до манифестације обољења, односно појаве тегоба) од 7 до 18 дана, долази до:
појаве повишене телесне температуре
секреције из носа
кашља
коњунктивитиса (водњикаве, црвене очи, отечени капци).
Набројани симптоми малих богиња трају 2 до 4 дана, после чега долази до:
скока телесне температуре (преко 40°Ц)
појаве макулопапулозне оспе прво на лицу, иза ушију и на врату
оспе се потом шире на труп и екстремитете
Оболела особа је заразна последњег дана инкубације (када је још увек без тегоба), 4 дана пре избијања оспе и 4 дана након избијања оспе, објашњавају из Градског завода за јавно здравље.
Управо је то најопасније, јер особа шири вирус а да тога није ни свесна!
Које су компликације
Компликације су чешће код деце млађе од 5 година и одраслих особа старијих од 20 година. То су:
запаљење плућа (пнеумонија)
запаљење средњег уха
дијареја
запаљење мозга
губитак вида
Алармантни подаци!
Запаљење плућа се јавља код сваке 20. оболеле особе и око 60% случајева смртних исхода настаје управо због ове компликације!
Сваки хиљадити болесник добија запаљење мозга, док на 1.000 оболелих са наведеном компликацијом долази до смртног исхода.
Преузето: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/male-boginje-u-srbiji-ko-je-najugrozeniji-od-morbila-ove-cetiri-grupe-da-budu-na/x9m0hrg?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTAAAR29nvgt-Nmzv2c-dC8L3b80LvXQ1OkbEEOMnWsXZB35eV9-g2NUF0avbEc_aem_AchvXh9ObWjYRoY8kHCDlybMW8VpGi2xtQmG5UYJJJdZtWMcUYvFOwLqYgj-Sp2l4CJ8USgMGVh-EYo0QkPtOs2y
