Обелажавање Међународног дана сећања на преминуле од АИДС-а има за циљ
повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области
превенције ХИВ инфекције и АИДС-а. То је прилика да се ода почаст онима који су
изгубили животе током пандемије узроковане ХИВ-ом и пружи подршка особама које
живе са ХИВ-ом. Координатори 41. глобалне кампање посвећене сећању на преминуле
од АИДС-а су особе које живе са ХИВ-ом (Global Network of People Living with HIV –
GNP+).Овог дана наглашавају се изазови са којима се људи који живе са ХИВ-ом
суочавају због присутне стигме и дискриминације. Међународни дан има за циљ да
подсети да су особе које живе са ХИВ-ом важне и да уз солидарност могу да изграде
јачу заједницу која брине о сваком члану. Тежња особа инфицираних ХИВ-ом је да
живе у свету без стигме у коме се свака особа поштује, цени и има могућност да
напредује, буде прихваћена и укључена у друштво. Ово је циљ за заједницу свих људи
који живе са ХИВ-ом.
Дан сећања на преминуле од АИДС-а обележава се у Србији 19. пут. Овим поводом
планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота,
информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног
понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на ХИВ, као и стварање
неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних
ХИВ-ом. Процењује да је у свету крајем 2022. године 39 милиона особа живело са
ХИВ-ом. Од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века више од 40 милиона
особа је умрло од АИДС-а, од којих је 630.000 умрло у 2022. години, што је за 55%
мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона особа.
У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у
свакој земљи до 2025. године 95% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде
дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих ХИВ+ особа буде на лечењу
антиретровирусним лековима и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину
вируса у крви.
Процењује се да од три милиона особа које су живеле са ХИВ-ом у региону Европе
крајем 2022. свака четврта особа није знала да је инфицирана овим вирусом, тј. било је
дијагностикивано 72% свих особа које живе са ХИВ-ом у Европи, 63% је било на АРТ,
а 60% је имало вирусну супресију. Током 2022. године у свету 77% одраслих и 57%
деце доби до 14 година која живе са ХИВ-ом примало је доживотну антиретровирусну
терапију (29,8 милиона особа са дијагностикованом ХИВ инфекцијом свих узраста, тј.
скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години). У складу са
препорукама СЗО, свих 39 милиона особа које живе са ХИВ-ом треба да буду на
антиретровирусној терапији, односно лечење треба започети чим се ХИВ инфекција
дијагностикује – најбоље у раном стадијуму да би ефекти терапије били не само
добробит за особе инфициране ХИВ-ом, у смислу дугог и продуктивног живота, већ и
да би се редуковао пренос ХИВ инфекције на друге особе.
У Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је
дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи.
Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од
оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима
здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована
ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да премине унутар
годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у. У
Републици Србији се спроводи Стратегија за превенцију и контролу ХИВ инфекције и
АИДС-а за период 2018–2025. У стратешком документу акценат је стављен на
превенцију и повећање обима тестирања на ХИВ у здравственим установама и у
заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и
подршку особа које живе са ХИВ-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и
дискриминације према особама инфицираним ХИВ-ом и популацијама у већем ризику,
као и успостављање стандарда квалитета у програмима превенције.
У борби против стигме и дискриминације особа које живе с ХИВ-ом значајна је улога и
законодавства, институција и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према
особама које живе са ХИВ-ом у Србији и њихови узроци и последице препрека су у
спровођењу превентивних активности, а једна од последица је недовољан број особа
које се одлучују на тестирање на ХИВ.
Извор: ИЗЈЗ Србије
