21. септембар се обележава као Светски дан борбе против Алцхајмерове болести са
циљем скретање пажње јавности о великом социомедицинском значају коју ова болест
има, потешкоћама и изазовима у дијагностици, лечењу, као и потребама и проблемима
са којима се оболели и њихове породице свакодневно сусрећу.
Алцхајмерова болест представља дегенеративни поремећај (убрзани процес старења)
делова мозга који контролишу памћење и говор, а последица је пропадање можданих
ћелијских веза и самих ћелија у можданој кори. Симптоми су у почетку једва
приметни, али с годинама болест може толико да узнапредује да пацијент не може да
води рачуна о себи. Алцхајмерова болест, као најчешћи облик деменције, углавном
погађа људе старије од 65 година. Сa годинама ризик од појаве болести расте па је,
после 85 године развој овог обољења могућ код сваке друге особе.
Осим старости која представља највећи фактор ризика, на настанак болести могу да
утичу наслеђе, пол, животне навике. Исти фактори ризика који повећавају ризик од
срчаних обољења, можданог удара су важни и за Алцхајмерову болест, пре свега,
висок крвни притисак, висок ниво холестерола у крви и лоше регулисана шећерна
болест. Као најбоље мере превенције препоручује се здрава исхрана, редовне вежбе и
тела и ума што важи и за старије, као и контрола код кардиолога и неуролога чим се
примете проблеми са памћењем.
Извор: Српско удружење за Алцхајмерову болест; https://www.alchajmer.rs/o-alchajmerovoj-bolesti/
