Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је
покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе
различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући
свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом
сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних
невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве
сексуалним и репродуктивним здрављем.
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену
заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију
репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди
одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну
равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени
број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање
породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и
контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању
услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у
виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску
контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата),
интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних
система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских
кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и
мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању
периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара
менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus
interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због
њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и
прибегавање индукованом абортусу.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције
наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на
плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа,
партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да
користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не
могу да је приуште.
